Манастир Високи Дечани – Visoki Dečani Monastery -VR360

https://www.decani.org/rs/

Увећајте и погледајте виртуелно street view360 двориште манастира Високи Дечани

See the virtual street view360 courtyard of Visoki Dečani monastery

Ротирајте у свим правцима – Rotate in all directions

Манастир Дечани се налази 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија. Манастир је као своју задужбину и маузолеј (гробно место) између 1327. и 1335. подигао српски краљ Стефан Урош III Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан Силни.

Дечани представљају највећу црквену грађевину средњовековне Србије. Познат је и под називом Високи Дечани.

Грађени су по узору на Богородичину цркву у Студеници, са разноврсном и богатом пластичном декорацијом на порталима, прозорима и конзолама. Основа цркве Христа Пантократора састоји се од три целине, троделног олтарског простора, петобродног наоса и тробродног нартекса. Над средишњим бродом наоса уздиже се купола, споља осмострана, а изнутра кружна. Кубе је високо 28 м. Градитељ фра Вита из Котора је структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада, које су изведене у хоризонталним редовима светложутог и љубичасто-црвеног мермера.

Зидно сликарство Дечана је скоро у потпуности сачувано и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена из историје хришћанства, разврстаних у преко 20 циклуса. Посебно је занимљив низ портрета чланова династије Немањић. Живопис је настао између 1335. и 1350. и дело је већег броја сликара из разних крајева Душановог царства, међу којима су доминирали уметници из приморских крајева који су фрескама украшавали и православне и католичке храмове. Дечани су једна од ретких српских средњовековних цркава у којима је потпуно сачуван првобитни камени иконостас и већи број икона из 14. века.

Дечанска ризница, уз ону на Хиландару, је најбогатија манастирска ризница у целом српству, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима, великим бројем књига и црквеним предметима од непроцењиве уметничке и културно-историјске вредности, који су презентирани у згради манастирске трпезарије и представљају највећу атракцију овог споменичког комплекса.

Манастир Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир — задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је Светом Сави. Краљ Стефан Дечански у његовој хрисовуљи је јасно казао да је место за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла, а било је суђено краљу Урошу III да подигне манастир на том месту. Градња је трајала између 1326. и 1334. године, фреске су завршене око 1348. године.

Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану (фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар — на грч. Пантократор). Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примену најсложенијих решења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја постављањем надвишене куполе на уздигнуто кубично постоље. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој. Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Оснивач манастира Високи Дечани  је Св. Стефан Урош III Дечански, син Св. краља Милутина и отац цара Душана. Црква га слави као великомученика 11/24. новембра. Још као десетогодишњи дечак био је дат као талац код татарског кана Ногаја. У младости је, под лажном оптужбом да хоће оцу да отме престо, ослепљен и  послат на заточење у Цариградски манастир Христа Пантократора. Молитвен, кротак и милосрдан, тамо је задобио наклоност и монаштва и властеле, па и самог византијског цара Андроника Другог.После седам година, уз посредовање српских и грчких епископа, отац се измирио са њим и дао му на управу Будимљанску област, а 1322. године, након смрти Св. Краља Милутина, крунисан је са именом Урош III.  Пре  крунисања  скинуо је завој са очију и свима објавио чудесно исцељење које му је даровао Св. Николај Чудотворац. На фрескама дечанског храма Свети Николај Чудотворац је добио веома истакнуто место као Стефанов исцелитељ и заступник пред Богом. Посвећен му је један од параклиса дечанског храма. Иначе, Григорије Цамблак, игуман дечански (1402-1409) и потоњи кијевски владика, каже да је исти ктитор Светом Николају саградио и храм недалеко од манастира. Стефан Урош III је од оца наследио велику државу, богату рудницима сребра и злата, с развијеном пољопривредом, сточарством и трговином, и  владао је  њом  мудро  и богоугодно, човекољубиво и богољубиво. Благочестиви краљ бавио се делима добротворства и подизањем и украшавањем храмова Божјих, како у своме отачаству тако и ван његових граница; у Јерусалиму и Светој Земљи, у Александрији, на Синају, у Тесалији, у Цариграду, посебно у Светој Гори Атонској, славној лаври Хиландару. Врхунац Стефановог задужбинарства било је подизање Високих Дечана, по којима ће он касније бити назван Дечански. Пун благодарности Богу за сва добра која му је дао, нарочито после велике победе над Бугарима 1330. године на Велбужду, краљ Стефан Урош III је исте године издао прву оснивачку повељу манастира Дечани, уз сагласност сабора и уз благослов српског архиепископа, и у њој забележио земљишне поседе и друге поклоне манастиру.

Смрт Светог Краља Дечанског била је изненадна и мученичка и није дочекао да види све лепоте своје задужбине. Године 1331. дошло је до побуне властеле младог краља Душана, која је са његовим знањем, изненада напала на двор у Неродимљу. Св. Стефан је заточен у тврђаву Звечан, и после два месеца, 24. новембра, од Душанових људи уморен. Многострадално чесно тело светог мученика пренесено је у манастир Дечане и свечано сахрањено на раније припремљено место, одмах по завршетку цркве. Бригу о завршетку очеве задужбине и опремању цркве, као и о фрескописању, преузео је млади краљ Душан. Он сам 1343. године у једној повељи пише о чудесном пројављивању благодати на моштима његовог оца. Св. Стефан Дечански се, наиме, у виђењима јавио црквењаку и игуману манастира са заповешћу да му се тело извади из земље. Архиепископ је са сабором уз молитве отворио гроб и пронашао краљеве мошти целе и миомирисне. Мошти су положене у кивот испред иконостаса и изложене да их сви виде. Многи људи у невољи, слепи, глувонеми, раслабљени, нарочито нероткиње и умоболни, прилазили су са вером и молитвом светитељу и исцељивали се. Како тада, тако кроз векове све до данас, свето тело Светога Краља потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом дечанског храма, и чини благодатна дела.

Манастир Дечани уписан је у Листу светске културне баштине УНЕСЦО-а од 2004. А од 2006. је и на УНЕСЦО Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.

The Dečani Monastery has been inscribed on the UNESCO World Heritage List since 2004. Since 2006, it has also been on the UNESCO List of World Heritage in Danger due to the unstable situation in the Autonomous Province of Kosovo and Metohija, currently under the administration of UNMIK. Visits to the monastery are only possible with a military escort from KFOR.

Манастир високи Дечани поглед са неба –

Monastery high Dečani view from the sky

KLIKOM NA FOTOGRAFIJU POGLEDAJ GALERIJU VERSKE DUHOVNE BAŠTINE –

CLICK ON PHOTOGRAPHY SEE THE GALLERY OF THE RELIGIOUS SPIRITUAL HERITAGE

Ulaz u NAOS u Manastiru Decani - Hristos Svedrzitelj UNESCO lepota Srpske Pravoslavne Crkve - Srbije na Kosovu i Metohiji
Ulaz u NAOS u Manastiru Decani – Hristos Svedrzitelj UNESCO lepota Srpske Pravoslavne Crkve – Srbije na Kosovu i Metohiji