Ово је једна од најмаркантнијих грађевина српског средњег века сачуваних до данас. Поред тога, овај мост је најстарији сачувани камени мост у данашњој Србији.



Мост је изграђен крајем 14. века, а изградили су га у свом родном месту Вучитрну и свом завичају одакле су потекли, Војиновићи, знаменита српска властелинска породица, која је током 14. века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, а нарочито након смрти српског цара Душана 1355. године.



Мост је направљен преко реке Ситнице, на траси трговачког пута који је повезивао српску трговачку велесилу град Дубровник са српском престоницом Скопљем.



Мост Војиновића је направљен од, наизменично ређаног, правилно тесаног, камења црвене и сиве боје. Грађен је по истом начину градње као Душанов мост у Скопљу.



Дугачак је преко 135 метара са девет лукова, док је ширина његовог коловоза готово 5 метара.



Сами лукови су асиметрични, а највећи лук има ширину од готово 13 метара.



Ток реке Ситнице се временом доста мењао, тако да је првобитно подигнуто 5 лукова оштрих врхова, да би им касније било дозидано још 4 лука, полукружног облика.



Ситница је, у наредним вековима, наставила да мења свој ток и ствара наносе око моста, тако да данас испод њега више не тече водаа, а услед речних наноса му је смањена и укупна дужина.



Ова грађевина је под заштитом државе Србије али после НАТО агресије у јуну 1999. године и доласка окупационих трупа НАТО и КФОР-а, мост и његови лукови Албанци почињу да користе као својеврсне гараже за све врсте возила (од запрежних кола и трактора до аутомобила и аутобуса), али и за бацање и спаљивање смећа.