Manastir Dečani – deo je svetske kulturne riznice koju treba videti – UNESCO

MANASTIR DEČANI

KLIKOM NA FOTOGRAFIJU POGLEDAJ GALERIJU VERSKE DUHOVNE BAŠTINE – CLICK ON PHOTOGRAPHY SEE THE GALLERY OF THE RELIGIOUS SPIRITUAL HERITAGE

Manastir Dečani se nalazi 17 km južno od Peći, na obroncima Prokletija. Manastir je kao svoju zadužbinu i mauzolej između 1327. i 1335. podigao srpski kralj Stefan Uroš III Dečanski, nakon čije smrti je radove nastavio njegov sin Dušan Silni.

Dečani predstavljaju najveću crkvenu građevinu srednjovekovne Srbije. Poznat je i pod nazivom Visoki Dečani.

Građeni su po uzoru na Bogorodičinu crkvu u Studenici, sa raznovrsnom i bogatom plastičnom dekoracijom na portalima, prozorima i konzolama. Osnova crkve Hrista Pantokratora sastoji se od tri celine, trodelnog oltarskog prostora, petobrodnog naosa i trobrodnog narteksa. Nad središnjim brodom naosa uzdiže se kupola, spolja osmostrana, a iznutra kružna. Kube je visoko 28 m. Graditelj fra Vita iz Kotora je strukturu pravoslavnog hrama zaodenuo romaničkom obradom fasada, koje su izvedene u horizontalnim redovima svetložutog i ljubičasto-crvenog mermera.

Zidno slikarstvo Dečana je skoro u potpunosti sačuvano i broji preko 1000 pojedinačnih figura i scena iz istorije hrišćanstva, razvrstanih u preko 20 ciklusa. Posebno je zanimljiv niz portreta članova dinastije Nemanjić. Živopis je nastao između 1335. i 1350. i delo je većeg broja slikara iz raznih krajeva Dušanovog carstva, među kojima su dominirali umetnici iz primorskih krajeva koji su freskama ukrašavali i pravoslavne i katoličke hramove. Dečani su jedna od retkih srpskih srednjovekovnih crkava u kojima je potpuno sačuvan prvobitni kameni ikonostas i veći broj ikona iz 14. veka.

Dečanska riznica, uz onu na Hilandaru, je najbogatija manastirska riznica u celom srpstvu, sa oko 60 ikona iz 14-17. veka, starim rukopisima, velikim brojem knjiga i crkvenim predmetima od neprocenjive umetničke i kulturno-istorijske vrednosti, koji su prezentirani u zgradi manastirske trpezarije i predstavljaju najveću atrakciju ovog spomeničkog kompleksa.

Manastir Visoki Dečani je srpski srednjovekovni pravoslavni manastir — zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Stefana Dušana. Inicijativa za gradnju ovog manastira pripadala je Svetom Savi. Kralj Stefan Dečanski u njegovoj hrisovulji je jasno kazao da je mesto za dizanje hrama Božijeg u Dečanima izabrao Sveti Sava, ali ga je smrt prestigla, a bilo je suđeno kralju Urošu III da podigne manastir na tom mestu. Gradnja je trajala između 1326. i 1334. godine, freske su završene oko 1348. godine.

Manastir je posvećen Vaznesenju Gospodnjem — Spasovdanu (freska praznika se prikazuje i u kupoli pod nazivom Hrist Svedržitelj, svevladar — na grč. Pantokrator). Glavni neimar bio je majstor Vito Kotoranin. Manastirska crkva predstavlja petobrodnu građevinu i pripada raškom stilu. U samom planu Dečana stara iskustva raškog graditeljstva razvijena su i dovedena do sasvim novog izraza, uz primenu najsloženijih rešenja savremene romanogotičke arhitekture srpskog Pomorja postavljanjem nadvišene kupole na uzdignuto kubično postolje. Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije. Mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svete Jelene Dečanske počivaju u Manastiru. Kada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome sprečeni i koje se pripisuje njoj. Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Osnivač manastira Visoki Dečani  je Sv. Stefan Uroš III Dečanski, sin Sv. kralja Milutina i otac cara Dušana. Crkva ga slavi kao velikomučenika 11/24. novembra. Još kao desetogodišnji dečak bio je dat kao talac kod tatarskog kana Nogaja. U mladosti je, pod lažnom optužbom da hoće ocu da otme presto, oslepljen i  poslat na zatočenje u Carigradski manastir Hrista Pantokratora. Molitven, krotak i milosrdan, tamo je zadobio naklonost i monaštva i vlastele, pa i samog vizantijskog cara Andronika Drugog.Posle sedam godina, uz posredovanje srpskih i grčkih episkopa, otac se izmirio sa njim i dao mu na upravu Budimljansku oblast, a 1322. godine, nakon smrti Sv. Kralja Milutina, krunisan je sa imenom Uroš III.  Pre  krunisanja  skinuo je zavoj sa očiju i svima objavio čudesno isceljenje koje mu je darovao Sv. Nikolaj Čudotvorac. Na freskama dečanskog hrama Sveti Nikolaj Čudotvorac je dobio veoma istaknuto mesto kao Stefanov iscelitelj i zastupnik pred Bogom. Posvećen mu je jedan od paraklisa dečanskog hrama. Inače, Grigorije Camblak, iguman dečanski (1402-1409) i potonji kijevski vladika, kaže da je isti ktitor Svetom Nikolaju sagradio i hram nedaleko od manastira. Stefan Uroš III je od oca nasledio veliku državu, bogatu rudnicima srebra i zlata, s razvijenom poljoprivredom, stočarstvom i trgovinom, i  vladao je  njom  mudro  i bogougodno, čovekoljubivo i bogoljubivo. Blagočestivi kralj bavio se delima dobrotvorstva i podizanjem i ukrašavanjem hramova Božjih, kako u svome otačastvu tako i van njegovih granica; u Jerusalimu i Svetoj Zemlji, u Aleksandriji, na Sinaju, u Tesaliji, u Carigradu, posebno u Svetoj Gori Atonskoj, slavnoj lavri Hilandaru. Vrhunac Stefanovog zadužbinarstva bilo je podizanje Visokih Dečana, po kojima će on kasnije biti nazvan Dečanski. Pun blagodarnosti Bogu za sva dobra koja mu je dao, naročito posle velike pobede nad Bugarima 1330. godine na Velbuždu, kralj Stefan Uroš III je iste godine izdao prvu osnivačku povelju manastira Dečani, uz saglasnost sabora i uz blagoslov srpskog arhiepiskopa, i u njoj zabeležio zemljišne posede i druge poklone manastiru.

Končina Svetog Kralja Dečanskog bila je iznenadna i mučenička i nije dočekao da vidi sve lepote svoje zadužbine. Godine 1331. došlo je do pobune vlastele mladog kralja Dušana, koja je sa njegovim znanjem, iznenada napala na dvor u Nerodimlju. Sv. Stefan je zatočen u tvrđavu Zvečan, i posle dva meseca, 24. novembra, od Dušanovih ljudi umoren. Mnogostradalno česno telo svetog mučenika preneseno je u manastir Dečane i svečano sahranjeno na ranije pripremljeno mesto, odmah po završetku crkve. Brigu o završetku očeve zadužbine i opremanju crkve, kao i o freskopisanju, preuzeo je mladi kralj Dušan. On sam 1343. godine u jednoj povelji piše o čudesnom projavljivanju blagodati na moštima njegovog oca. Sv. Stefan Dečanski se, naime, u viđenjima javio crkvenjaku i igumanu manastira sa zapovešću da mu se telo izvadi iz zemlje. Arhiepiskop je sa saborom uz molitve otvorio grob i pronašao kraljeve mošti cele i miomirisne. Mošti su položene u kivot ispred ikonostasa i izložene da ih svi vide. Mnogi ljudi u nevolji, slepi, gluvonemi, raslabljeni, naročito nerotkinje i umobolni, prilazili su sa verom i molitvom svetitelju i isceljivali se. Kako tada, tako kroz vekove sve do danas, sveto telo Svetoga Kralja potpuno celo počiva u kivotu pred ikonostasom dečanskog hrama, i čini blagodatna dela.

Manastir Dečani upisan je u Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a od 2004. A od 2006. je i na UNESCO Listi svetske baštine u opasnosti, zbog nestabilne situacije koja vlada u AP Kosovo i Metohija, trenutno pod upravom UNMIK-a. Poseta manastiru moguća je samo uz vojnu pratnju KFOR-a.

Ulaz u NAOS u Manastiru Decani - Hristos Svedrzitelj UNESCO lepota Srpske Pravoslavne Crkve - Srbije na Kosovu i Metohiji
Ulaz u NAOS u Manastiru Decani – Hristos Svedrzitelj UNESCO lepota Srpske Pravoslavne Crkve – Srbije na Kosovu i Metohiji

Rafting Ibrom

Rafting na Ibru predstavlja splavarenje čamcima u podnožju Kopaonika u opštini Leposavić do Raške