Manastir Svetog Kozme i Damjana u Vračevu

Manastir Vračevo ja manastir Srpske pravoslavne crkve iz XIV veka i pripada eparhiji raško-prizrenskoj. Manastirska crkva posvećena Svetim Vračima predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Manastir Svetih besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana je manastir u Vračevu, na Kosovu i Metohiji. Posvećen je Kozmi i Damjanu, hrišćanskim vračevima, besrebrenicima, i svecima. Manastir je podignut u prvoj polovini XIV veka, 1316. godine. Udaljen je 17 km od Leposavića i 8 km od Leška, na severoistočnim padinama Rogozne, na nadmorskoj visini od 570 metara.

Kao manastir Sveti Vrači pominje se prvi put u sopoćanskom pomeniku krajem XIV veka. Manastir je već posle Kosovske bitke bio potpuno spaljen i uništen. Crkva je ovnovljena u drugoj polovini XVI veka, ali je u narednim stolećima delila subinu naroda ovog kraja. Bila je rušena, paljena i pljačkana. Ponovo je sagrađena 1860. godine, a 1863. godine je pri crkvi formirana prva srpska svetovna škola sa kihinjom u ovim krajevima, dok je nastarija škola bila manastirska, formirana u toku Prvog srpskog ustanka, 1808. godine. Poslednji put crkva i škola su pljačkane i paljene 1912. godine, za vreme Prvog balkanskog rata.

Crkva Svetih Kozme i Damjana svoj sadašnji izgled dobila je u obnovi 1860. godine, o čemu svedoči i zapis u plitkoj lenuti iznad južnog portala. Crkva je jednobrodna građevina, trikonhalne osnove sa kubetom, spolja i iznutra polukružnom apsidom, naosom i pripratom. Izvedena je u kombinaciji sige, oblutaka i nepravilno raspoređenog kamena. Unutrašnji prostor nije živopisan, sa izuzetkom predstave Hrista Pantokratora u svodu priprate. Ikonostas je oslikala grupa majstora iz Kruševa i Bitolja1899. godine.

Poslednjih decenija crkva u Vračevu je bila isključivo parohijskog karaktera, dok je sada sredstvima Vlade Srbije izgrađen konak i obnovljen manastirski život.

Prošlost i položaj

Manastir je podignut u prvoj polovini XIV veka, najverovatnije 1316. godine. Pominje se prvi put u sopoćanskom pomeniku krajem XIV veka. Manastir je već nakon Kosovske bitke bio potpuno spaljen i uništen.

Udaljen je 17 km od Leposavića i 8 km od Leška, na severoistočnim padinama Rogozne, na nadomrskoj visini od 570 metara. Do manastira se može doći i iz pravca Novog Pazara, preko Novopazarske Banje i Vinoroga.

Manastirska crkva

Manastirska crkva je ovnovljena u drugoj polovini XVI veka, ali je u narednim stolećima bila više puta rušena, paljena i pljačkana. Ponovo je sagrađena 1860. godine, a 1863. pri crkvi je formirana prva srpska svetovna škola sa kuhinjom u ovim krajevima. Manastirska škola formirana u toku Prvog srpskog ustanka, oko 1808. godine.

Poslednji put crkva i škola su pljačkane i paljene 1912. godine, za vreme Balkanskog rata. Crkva Svetih Kozme i Damjana svoj sadašnji izgled dobila je u obnovi 1860. godine, o čemu svedoči i zapis u plitkoj lenuti iznad južnog portala.

Crkva je jednobrodna građevina, trikonhalne osnove sa kubetom, spolja i iznutra polukružnom apsidomnaosom i pripratom. Izvedena u kombinaciji sige, oblutaka i nepravilno raspoređenog kamena. Unutrašnji prostor nije živopisan, sa izuzetkom predstave Hrista Pantokratora u svodu priprate. Ikonostas je oslikala grupa majstora iz Kruševa i Bitolja, 1899. godine.

Poslednjih decenija crkva u Vračevu je bila isključivo parohijskog karaktera, dok je sada sredstvima Vlade Srbije izgrađen konak i obnovljen manastirski život. [1]

Osnov za upis u registar

Odluka o utvrđivanju crkve Sv. Vrača za spomenik kulture, br. 101 (Sl. glasnik RS br. 5 od 17. 2. 2000) Zakon o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS br. 71/94).

Predanje

Prema predanju, u crkvi se nalazi grob vojvode Pavla Orlovića ili nekog od drugih kosovskih junaka, a u Vračevu se nalazila bolnica u koju su smeštani ranjenici nakon Boja na Kosovu.