Газиместан споменик Српским ратницима у одбрани Балкана од Отоманског царства 1389 – Gazimestan Monument to Serbian Warriors in the Defense of the Balkans from the Ottoman Empire in 1389 – VR360

Ротирај ВР360 фотографију и погледај окружење Газиместана

Газиместан је меморијални комплекс посвећен српским ратницима погинулим у Косовском боју 1389. године. Налази се на Косову пољу, неколико километара северозападно од Приштине, на благом узвишењу које доминира равницом. Данас представља једно од најзначајнијих места српског историјског памћења.

Околина споменичког комплекса Газиместана, Пландиште, Трешевина и Лазарево, граничи се на северној страни са простором Горња Брњица; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке.

Назив „Газиместан“ потиче од турско-арапске речи гази (јунак, победник у вери) и српске речи место, што би се могло превести као „место јунака“.

  1. Да ли је баш ту вођена Косовска битка?

Историчари су сагласни да је Косовски бој вођен на ширем простору Косова поља, а не на једној тачки. Газиместан није место где се са сигурношћу одиграо централни сукоб, већ представља традиционално место сећања које је временом постало симбол читаве битке.

  1. Споменик

Споменик је пројектовао Александар Дероко, један од најзначајнијих српских архитеката XX века. Подигнут је 1953. године. Занимљиво је да је подигнут у време социјалистичке Југославије, што показује да је и тадашња држава сматрала Косовски бој важним делом историјског наслеђа.

Архитектура

Споменик је висок приближно 25 метара. Изграђен је у облику средњовековне куле која подсећа на српске тврђаве из доба Немањића. То није случајан избор.

Дероко је желео да:

  • кула симболизује средњовековну Србију,
  • представља стражара Косова,
  • буде видљива из велике даљине.
  1. Унутрашњост споменика

У унутрашњости куле налазе се:

  • бронзане плоче,
  • стихови српских епских песама,
  • историјски опис Косовског боја,
  • рељеф који приказује распоред и ток битке.

На врху се налази видиковац са кога се пружа поглед на Косово поље.

  1. Натписи

Један од најпознатијих натписа је такозвани Косовски проклетник, записан према народном предању које је забележио Вук Стефановић Караџић.

Такође је постављен и камени стуб са текстом који се приписује Стефан Лазаревић, познат као „Газиместански запис“, у коме се путник позива да стане и сазна шта се на том месту догодило.

  1. Симболика

Газиместан представља симбол:

  • жртве,
  • одбране државе,
  • верности,
  • части,
  • косовског завета,
  • колективног памћења српског народа.

За многе Србе он има значај сличан националним меморијалима других народа, јер је постао место сећања на Косовски бој без обзира на то што је сама битка вођена на ширем простору.

  1. Видовдан

Сваког Видовдана (28. јуна по грегоријанском календару) код споменика се одржавају:

  • помен погинулим ратницима,
  • црквене службе,
  • окупљања верника и посетилаца.

Ова традиција траје деценијама, мада су услови окупљања током година зависили од безбедносних прилика.

  1. Статус културног добра

Према Републици Србији, Газиместан је непокретно културно добро од изузетног значаја. Комплекс обухвата:

  • спомен-кулу,
  • Газиместански камен,
  • околни меморијални простор,
  • оближња турбета која су део историјског пејзажа Косова поља.
  1. Оштећења

После сукоба 1999. године комплекс је претрпео оштећења и вандализам, а приступ је дуго био ограничен. Данас је простор обезбеђен и под надзором полиције.

  1. Научни поглед

Историчари углавном разликују три нивоа када проучавају Газиместан:

  • историјски – место повезано са Косовским бојем;
  • архитектонски – дело Александра Дерока и значајан пример меморијалне архитектуре XX века;
  • културолошки – симбол колективног сећања који је током времена добио и снажне политичке интерпретације.

Закључак

Као споменик српским ратницима Косовског боја, Газиместан није само архитектонски објекат већ меморијално место које обједињује историју, народно предање, епску поезију и културу сећања. Кула Александра Дерока, подигнута 1953. године, осмишљена је као трајан знак поштовања према учесницима Косовског боја и као место окупљања на Видовдан.

Gazimestan Monument to Serbian Warriors in the Defense of the Balkans from the Ottoman Empire in 1389