Пећка Патријаршија – центар Српске православне Цркве – The Patriarchate of Peć – Center of the Serbian Orthodox Church

Увећајте и погледајте виртуелно street view360 фотографију у дворишту манастира –

Zoom in and see a virtual street view360 photo in the courtyard of the monastery

Ротирајте у свим правцима – Rotate in all directions

Манастир Пећка Патријаршија је група цркава која се налази у близини Пећи, поред реке Пећке Бистрице, на улазу у Ругову пећину, у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Због своје историје и богатог културно-историјског наслеђа, Пећка Патријаршија је један од најзначајнијих споменика у Србији. Пећка патријаршија је од 2006. године на UNESCO листи светске културне баштине, као део средњовековних споменика на Косову и Метохији.

Историја манастира

Пећка Патријаршија, коју сачињава јединствени комплекс, одувек је била место окупљања образованих људи и монаха наклоњени уметности.  Због тога је она до данас остала седиште српске духовности и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Црква Светих Апостола изграђена је средином тринаестог века, током периода архиепископа Арсенија I. Тада се архиепископија манастира Жича пребацује у Пећ. Ово је најстарија црква Пећке Патријаршије, подигнута на основу планова Саве Немањића. Грађена је у мешавини рашког и српско-византијског стила, а осликана је 1250. године.

Фасада цркве Светих Апостола била је омалтерисана и имала је тамно црвену боју, као што је случај и са манастиром Жича. Према северу се налази црква Светог Димитрија, коју је градио архиепископ Никодим 1320. године. Архиепископ Данило II је подигао цркву Светих Архангела, посвећену Богородици Одигитрији, као и малу цркву Светог Николе, смештену у јужном делу комплекса. Пећка припрата изграђена је у време Архиепископа Данила II. Црква Светог Димитрија осликана је 1345, током периода архиепископа Јоаникија. Манастир Пећка Патријаршија је у неколико наврата оштећиван и обнављан, како у периоду ране турске окупације, тако и током турско-аустријских ратова. Током Бечлпг рата, патријарх Арсеније III Чарнојевић напустио је овај манастир, и са народом кренуо у правцу Београда. Велика сеоба Срба оставила је Српску Патријаршију пусту. Овакву стање искористили су Турци, који су похрли да је оскрнаве. Међутим, тада на чело Српске цркве стаје веома способни Калиник, тога до краја свог живота није признао Арсеније III. Ипак, иако до данас оспораван, Калиник је средио прилике у Патријаршији, и заштитио је од даљих напада Турака. Још један патријарх био је приморан да напушта Пећку Патријаршију. Био је то Арсеније IV Јовановић, који је са мањом групом људи отишао 1739. године, када се срушио његов сан о постојању српске државе унутар Хабзбуршке монархије. Манастир је разарања доживео и током напада Аслан Паше 1830. године. Уједињење две Српске цркве, оне која је била у Аустро-Угарској, и оне која се налазила под влашћу Турака, извршено је 1920. године, када је митрополит Димитрије свечано устоличен у манастир Пећка Патријаршија. Од тада се устоличење српских патријарха поново врши у овом манастиру. Манастирски комплекс опасан је зидом са пет купола и једном додатно утврђеном донжон кулом. Пећка Патријаршија 1981. године била је на мети албанских терориста, након чега се приступил њеној рестаурацији. Током бомбардовања Србије 1999. године, манастир је успео да издржи удар који је уздрмао његове темеље. Данас у манастир Пећка Патријаршија бораве 24 монахиње.

Архитектура и уметност манастира Пећка Патријаршија

Црква Светих Апостола грађена је у време архиепископа Арсенија I у тринаестом веку. Ово је најстарија црква у манастирском комплексу, осликана је 1250. године, и имала је тамно црвену боју, попут оне коју има манастир Жича. У то време овде је из Жиче премештено седиште Српске цркве. Црква је грађена по плановима Саве Немањића, у рашком и српско – византијском стилу. Фреске у овој цркви потичу из различитих периода. На њима преовлађују тамне боје, и спадају у ред ремек дела српског средњевековног сликарства. У олтарској апсиди налази се представа Христа на престолу, коме Јован Претеча и Богородица упућују молитве у име човечанства. Испод се налази Поклоњење Јагњету, али нажалост, ова фреска је уништена. Северни и јужни делови централног дела осликани су представом Причешће апостола. У највишој зони се налази сцена Христовог вознесења, са Христом на врху, док се на вертикалном кружном зиду налазе Богородица, два анђела и дванаест апостола. Иста представа се налази и у манастиру Жича. Испод куполе су Силазак светог духа, Одрицање Светог Петра од Христа, Тајна вечера и Ускрснуће Лазарево. Испод куполе се налазе најстарије и најзначајније фреске у цркви Светих Апослота. То су сцене из Христовог живота, а потичу из тринаестог века. У протезису су у Поворци осликани угледни црквени оци, међу којима су Свети Сава и Арсеније И. На јужној и западној страни налазе се портрети Стефана Првовенчаног и Уроша И као монаха, оригинално као део поворке чланова династије Немањић. Свети ратници су најистакнутије фигура у првој зони цркве. У западном делу се, изнад саркофага, налази сцена Смрти патријарха Јоаникија. Оно што представља култно место у цркви Светих Апостола је гробно место архиепископа Саве ИИ. Прва обнова фресака догодила се у седамнаестом веку, током периода патријарха Пајсија. Нови иконостас постављен је 1722. године. Рестаурација је вршена 1933. године, када су одређене фреске уклоњене.
Црква Светог Димитрија
Црква Светог Димитрија грађена је у периоду од 1317. до 1324. године, у време архиепископа Никодима. Црква има форму скраћеног уписаног крста, са пространом куполом. Грађена је унакрсно пстављаним опекама и циглама. Фрескопис је урађен током архиепископа Јоаникија. Фреске у цркви Светог Димитрија обухватају веома драгоцене портрете Светог Саве, цара Стефана Душана, цара Уроша, патријарха Јоаникија, као и представе два Српска сабора. Ништа мање значајна су Страдања и чуда Светог Димитрија Солунског. У централном броду и олтару су приказани Велики Празници, Вознесење Богородице, Пентакост, Полагања Христа у гроб, Мироснице на Христовом гробу. У првој зони је у седамнаестом веку осликана сцена Поклоњење Јагњету, а изнед ње су Причешће апостола и Богородица са сва анђела из четрнаестог века. На бочним зидовима су сцене из живота Богородице, Рођење Богородице ( 14. век ), и Ваведење Богородице ( 17. век ). У куполи је представа Вазнесења Господњег, а у пандативима су осликана Четири Еванђелиста. Посебну вредност у цркви Светих Апостола имају саркофази са моштима патријарха Јевремијаи Саве IV.

Црква Свете Богородице Одигитрије (Путеводитељице)

 

Црква Свете Богородице Одигитрије изграђена је у четрнаестом веку, у време археипископа Данила II. Црква има облик развијеног уписаног крста са осмоугаоном куполом, подупртом са четири слободно носећа стуба. Црква је подељена у три уздужна простора. На јужној и истпчној фасади истичу се прозори са готским елементима. Унутрашњост је осликана 1330. године. Најпознатија фреска налази се на јужном делу припрате, на којој је приказана Богородица Млекопитатељица, која седи на престолу и држећи га у наручју, доји малог Христа. Са леве и десне стране налазе се анђели, а на десној страни су представљене три девојке, које ширећи руке поздрављају Богородицу.

Црква Светог Николе

Црква Светог Николе је такође изграђена током архиепископа Данила II. Ово је једнобродна црква са тројним сводом, грађена од цигала и опеке. До данас нису очуване оригиналне фреске у овој цркви. Касније је црква осликана у време патријарха Макарија, тачније 1673. На јужном зиду налази се представа Свети Никола води патријарха Макарија Исусу Христу. На северном зиду су портрети српских светаца Симеона и Светог Саве, као и архиепископа Арсенија I и Данила II

Пећка патријаршија – Pec Patriarchate

 

ЦЕНТАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА –

CENTER OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH PEĆKA PATRIJARŠIJA

МЕСТО ГДЕ СЕ КРУНИШУ СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ –

THE PLACE WHERE SERBIAN PATRIARCHS ARE CROWNED

ИЗГЛЕД ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ПОСЛЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ФАСАДЕ –

APPEARANCE OF PEĆKE PATRIJARŠIJE AFTER THE RECONSTRUCTION OF THE FACADE

Splavarenje Ibrom - Rafting to Ibar

Rafting na Ibru predstavlja splavarenje i spustanje niz reku čamcima i splavovima u podnožju Kopaonika od opštine Leposavić do opštine Raška