Најзнаменитија средњовековна грађевина у Призрену свакако је некадашња катедрална црква, Богородица Љевишка, коју је 1306-07. обновио краљ Милутин на остацима цркве из 13. века. Од тробродне цркве направљена је петобродна црква, са пет купола, нартексом и егзонартексом изнад којег је постављен звоник са две капеле.
У ствари, протомајстор цркве Никола направио је оригинално решење спајањем тробродне базилике у основи и концепције храма уписаног крста у горњој конструкцији. У току турске владавине претворена је у џамију, обијене су и прекречене фреске.
Два слоја фресака чине суштину уметничке заоставштине ове цркве.
- Први слој је са почетка 13. века и састоји се од три фреске (Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица са Христом Хранитељем).
- Други слој фресака настао је између 1307. и 1313. године, а аутори су група талентованих сликара на челу са Астрапом. Издвајају се портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине. Основна новина живописа је продор нових тема из циклуса Страдања и Чуда, увећавање броја фигура које учествују у сценама и развијање симболичног језика, алегоријског, метафоричког и персонификацијског значења, што указује на усвајање новог византијског уметничког стила, ренесансе Палеолога.
Од јула 2006. на Листу светске културне баштине УНЕСЦО-а уписани су манастири Пећка патријаршија и Грачаница и црква Богородице Љевишке, уз претходно уписан манастир Дечани, под заједничким називом “Средњовековни споменици на Косову (Србија)”. А од 2006. налази се и на УНЕСЦО Листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Посета манастиру могућа је само уз војну пратњу КФОР-а.
