Рафтинг на Ибру

Манастир Пећка Патријаршија је група цркава која се налази у близини Пећи, поред реке Пећке Бистрице, на улазу у Ругову пећину, у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Због своје историје и богатог културно-историјског наслеђа, Пећка Патријаршија је један од најзначајнијих споменика у Србији. Пећка патријаршија је од 2006. године на UNESCO листи светске културне баштине, као део средњовековних споменика на Косову и Метохији.

Историја манастира

Пећка Патријаршија, коју сачињава јединствени комплекс, одувек је била место окупљања образованих људи и монаха наклоњени уметности.  Због тога је она до данас остала седиште српске духовности и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Црква Светих Апостола изграђена је средином тринаестог века, током периода архиепископа Арсенија I. Тада се архиепископија манастира Жича пребацује у Пећ. Ово је најстарија црква Пећке Патријаршије, подигнута на основу планова Саве Немањића. Грађена је у мешавини рашког и српско-византијског стила, а осликана је 1250. године.

Фасада цркве Светих Апостола била је омалтерисана и имала је тамно црвену боју, као што је случај и са манастиром Жича. Према северу се налази црква Светог Димитрија, коју је градио архиепископ Никодим 1320. године. Архиепископ Данило II је подигао цркву Светих Архангела, посвећену Богородици Одигитрији, као и малу цркву Светог Николе, смештену у јужном делу комплекса. Пећка припрата изграђена је у време Архиепископа Данила II. Црква Светог Димитрија осликана је 1345, током периода архиепископа Јоаникија. Манастир Пећка Патријаршија је у неколико наврата оштећиван и обнављан, како у периоду ране турске окупације, тако и током турско-аустријских ратова. Током Бечлпг рата, патријарх Арсеније III Чарнојевић напустио је овај манастир, и са народом кренуо у правцу Београда. Велика сеоба Срба оставила је Српску Патријаршију пусту. Овакву стање искористили су Турци, који су похрли да је оскрнаве. Међутим, тада на чело Српске цркве стаје веома способни Калиник, тога до краја свог живота није признао Арсеније III. Ипак, иако до данас оспораван, Калиник је средио прилике у Патријаршији, и заштитио је од даљих напада Турака. Још један патријарх био је приморан да напушта Пећку Патријаршију. Био је то Арсеније IV Јовановић, који је са мањом групом људи отишао 1739. године, када се срушио његов сан о постојању српске државе унутар Хабзбуршке монархије. Манастир је разарања доживео и током напада Аслан Паше 1830. године. Уједињење две Српске цркве, оне која је била у Аустро-Угарској, и оне која се налазила под влашћу Турака, извршено је 1920. године, када је митрополит Димитрије свечано устоличен у манастир Пећка Патријаршија. Од тада се устоличење српских патријарха поново врши у овом манастиру. Манастирски комплекс опасан је зидом са пет купола и једном додатно утврђеном донжон кулом. Пећка Патријаршија 1981. године била је на мети албанских терориста, након чега се приступил њеној рестаурацији. Током бомбардовања Србије 1999. године, манастир је успео да издржи удар који је уздрмао његове темеље. Данас у манастир Пећка Патријаршија бораве 24 монахиње.

Архитектура и уметност манастира Пећка Патријаршија

Црква Свете Богородице Одигитрије (Путеводитељице)

Црква Светог Николе

The Patriarchate of Peć is a collection of churches located near Peć, by the Pećka Bistrica river, at the entrance to the Rugova cave, in the Autonomous Province of Kosovo and Metohija. Due to its history and rich cultural and historical heritage, the Patriarchate of Peć is among the most significant monuments in Serbia. Since 2006, the Patriarchate of Peć has been on UNESCO’s World Heritage List, as part of the Medieval Monuments in Kosovo and Metohija.

History of the Monastery

The Patriarchate of Peć, consisting of a unique complex, has always been a gathering place for educated people and monks inclined towards arts. Therefore, it has remained the seat of Serbian spirituality and the mausoleum of Serbian archbishops and patriarchs. The Church of the Holy Apostles was built in the mid-13th century, during the reign of Archbishop Arsenije I. The archbishopric was moved from the Žiča Monastery to Peć during this time. This is the oldest church of the Patriarchate of Peć, built based on the plans of Saint Sava. It was constructed in a mix of the Raška and Serbian-Byzantine styles and was painted in 1250.

The facade of the Church of the Holy Apostles was plastered and had a dark red color, similar to the Žiča Monastery. To the north lies the Church of Saint Dimitrije, built by Archbishop Nikodim in 1320. Archbishop Danilo II erected the Church of the Holy Archangels, dedicated to the Virgin Odigitriya, and a small church of Saint Nicholas, located in the southern part of the complex. The Church of Saint Dimitrije was painted in 1345, during the time of Archbishop Joanikije. The Patriarchate of Peć has been damaged and restored several times, both during the early Turkish occupation and during the Turkish-Austrian wars. During the Vienna War, Patriarch Arsenije III Čarnojević left the monastery with his people towards Belgrade. This migration left the Serbian Patriarchate deserted, which the Turks took advantage of. However, a capable Kalinik took charge of the Serbian Church and protected it from further Turkish attacks. Another patriarch forced to leave the Patriarchate of Peć was Arsenije IV Jovanović, who left with a smaller group in 1739. The monastery was also damaged during the attack of Aslan Pasha in 1830. The unification of the two Serbian churches, one under Austrian rule and the other under Turkish rule, occurred in 1920 when Metropolitan Dimitrije was solemnly enthroned in the Patriarchate of Peć. Since then, the enthronement of Serbian patriarchs has taken place in this monastery. The monastery complex is surrounded by a wall with five domes and an additional fortified tower. In 1981, the Patriarchate of Peć was targeted by Albanian terrorists, after which restoration work began. During the bombing of Serbia in 1999, the monastery managed to withstand the attacks that shook its foundations. Today, the Patriarchate of Peć is inhabited by 24 nuns.

Architecture and Art of the Patriarchate of Peć

Church of the Holy Apostles

The Church of the Holy Apostles was built during the time of Archbishop Arsenije I in the thirteenth century. This is the oldest church in the monastery complex, painted in 1250, and had a dark red color similar to the Žiča Monastery. At that time, the seat of the Serbian Church was moved here from Žiča. The church was built according to the plans of Saint Sava, in a Raška and Serbian-Byzantine style. The frescoes in this church date from different periods and predominantly feature dark colors, ranking them as masterpieces of Serbian medieval painting. In the apse, there is a representation of Christ on the throne, with John the Baptist and the Virgin Mary praying on behalf of humanity. Below is the Adoration of the Lamb, unfortunately, this fresco has been destroyed. The northern and southern parts of the central section depict the Communion of the Apostles. In the highest zone, there is a scene of Christ’s Ascension with Christ at the top, while the Virgin Mary, two angels, and the twelve apostles are depicted on the vertical circular wall. The same representation is found in the Žiča Monastery. Below the dome are the oldest and most significant frescoes in the Church of the Holy Apostles, depicting scenes from Christ’s life from the thirteenth century. In the procession, prominent church fathers are painted, including Saint Sava and Archbishop Arsenije I. On the south and west sides, portraits of Stefan Prvovenčani and Uroš I as monks are found, originally part of the procession of the Nemanjić dynasty members. The holy warriors are the most prominent figures in the first zone of the church. In the western part, above the sarcophagus, there is a scene of the death of Patriarch Joanikije. A significant place in the Church of the Holy Apostles is the tomb of Archbishop Sava II. The first restoration of frescoes occurred in the seventeenth century, during the reign of Patriarch Pajsije. A new iconostasis was installed in 1722. Restoration work was carried out in 1933, during which certain frescoes were removed.

Church of Saint Dimitrije

The Church of Saint Dimitrije was built between 1317 and 1324, during the time of Archbishop Nikodim. The church has the form of a shortened inscribed cross, with a spacious dome. It was built with cross-laid bricks and tiles. The frescoes were painted during the time of Archbishop Joanikije. The frescoes in the Church of Saint Dimitrije include precious portraits of Saint Sava, Emperor Stefan Dušan, Emperor Uroš, Patriarch Joanikije, as well as representations of two Serbian councils. Equally important are the sufferings and miracles of Saint Dimitrije of Thessaloniki. In the central nave and altar, the Great Feasts, the Assumption of the Virgin Mary, Pentecost, the Entombment of Christ, and the Myrrh-bearers at Christ’s tomb are depicted. In the first zone, a scene of the Adoration of the Lamb was painted in the seventeenth century, and below it are the Communion of the Apostles and the Virgin with all the angels from the fourteenth century. On the side walls are scenes from the life of the Virgin Mary, the Birth of the Virgin Mary (14th century), and the Presentation of the Virgin Mary (17th century). The dome features the Ascension of the Lord, and the pendentives are painted with the Four Evangelists. A special value in the Church of the Holy Apostles are the sarcophagi with the relics of Patriarchs Jevrem and Sava IV.

**Church of the Holy Mother of God Odigitri