МАНАСТИР УСЕКОВАЊА ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У СОЧАНИЦИ
“Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострдавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост.”
Манастир Сочаница се налази на северном делу Косова, на обронцима планине Копаоник, недалеко од пута Рашка–Косовска Митровица. Тачније, манастир је удаљен 3,5 километра од места Сочаница, на повољном географском положају и у лепом природном окружењу. Нису нам познати значајнији писани подаци о манастиру, осим усменог предања и једног мањег Летописа који је водио свештеник Младен Раденковић у периоду од 1943. до 1969. године.
Новооткривени камени гробни споменици уграђени у садашњу цркву могу такође послужити као извор о историјату манастира. Наиме, на тим спомен-плочама написано је да је поп Стефан из места Узриче сахрањен крај манастира 1643. године, што недвосмислено указује да је на садашњем месту некада био манастир. У повељи светог Краља Милутина из 1314. године о оснивању манастира Бањска, манастир Сочаница се помиње и као Селчаница. Зидање садашњег храма требало би довести у везу са зидањем цркве у Земаници, коју су градили мајстори Гоге (Цинцари). Они су, наиме, након зидања земаничке цркве 1861. године, посвећене Светом Николи, дошли наредне године у Сочаницу да зидају садашњу цркву.
Садашња црква посвећена Усековању главе Светог Јована Крститеља саграђена је 1862. године на темељима порушене цркве, посвећене Ваведењу Пресвете Богородице. За Ваведењску цркву се не зна у ком периоду је подигнута ни када су је Турци порушили. Оно што је очигледно јесте да се верни народ у великом броју у Сочаници и данас окупља на празник Ваведења и доноси славске колаче, што потврђује непрекинуту традицију везану за претходну цркву.
Главни ктитор и организатор подизања садашњег храма био је Ћирко Терзић из села Брзанце. Ћирко је ишао у Истамбул да од султана тражи дозволу за изградњу цркве. У Летопису сочанске цркве стоји да је садашњи храм сазидан нешто виши него што су то турске власти у оно време одобриле, због чега су чланови црквеног одбора добили по годину дана затвора. Ћирка су, као главног организатора подизања храма ових димензија, Турци једном приликом сачекали у клисури сељаначке реке и из заседе убили. Сахрањен је поред храма са северне стране, тако да лицем гледа у храм, како је и завештао још за живота.
Знаменитост манастира Сочанице је олтарски простор који се налази у стени, по чему се ова црква може убројати у пећинске цркве. Поред тога, у олтару постоји отвор у поду, кроз који се може ући у подземну просторију типа скривнице или катакомбе. Уочи манастирске славе 2007. године, током спољашњих радова на заштити олтара од кишнице, у ископаном каналу дубине преко три метра откривен је спољни улаз у већ споменуту пећину-катакомбу. Претпоставку о манастиру као ранохришћанској светињи изнела је Светлана Радић, археолог из приштинског Завода за заштиту споменика. Даља истраживања ће потврдити исправност ове значајне и основане претпоставке. Врло стари зид који се налази пред улазом у катакомбу припадао је Ваведењској цркви и по материјалу и начину градње старост му је процењена на 14. век. То је до сада први материјални траг о раној историји овог места, али што се тиче саме катакомбе ту претпоставка иде још даље у прошлост.
У самоме месту Сочаница постоји познато археолошко налазиште старог римског града Муниципијума од 2. до 4. века, са многобожачким храмом. Управо тај период, тачније период до Миланског едикта 313. године познат је као катакомбни период Цркве. Врло је вероватно да су од римске власти прогоњени хришћани из Муниципијума бежали у ова брда и да су овде нашли погодно и скровито место за своју богомољу. Касније је на том месту подигнута црква Пресветој Богородици, а у 19. веку садашња црква Светом Јовану Претечи.
Знаменитост манастира Сочанице је и велики бор испред цркве који краси манастирску порту, а међу мештанима се говори да су га засадила два брата хајдука – Јаков и Барлов. За њих се прича да су негде код Ниша са још око 300 хајдука упали у турску заседу из које су се само њих двојица извукли. Дошавши до Сочанице, засадили су бор чија се старост процењује на преко 300 година. За време српско-турског рата 1876.–1878. године, турски војници су дубили овај бор и користили његов луч за потпалу, а удубљење је и данас остало видљиво.
Шездесетих година двадесетог века, доласком протонамесника Младена Раденковића за надлежног свештеника сочаничке парохије, околина манастира је пошумљена са око 100.000 багремових и борових садница. Сада је ту израсла велика шума коју нарочито красе борова стабла. Исти свештеник је заслужан и за подизање чесме испод манастира са јужне стране, назване Богдановац. Воду са ове чесме, саграђене 1961. године, народ сматра лековитом.
Све до јуна месеца 2002. године црква Усековања је била парохијска и у њој је служио свештеник Растко Влаисављевић. Потом је за настојатеља манастира постављен протосинђел Јован Јеленков из манастира Сопоћани. Од тада ова светиња поново заживљава као манастир. На темељима старе куће од ћерамиде, коју је претходних 30 година користио свештеник, почета је градња новог конака као и обнова целокупног манастирског здања, која је још у току.
Захваљујући помоћи Владе Републике Србије изграђен је прилазни асфалтни пут до манастира, са проширеним паркингом, као и нов систем водоснабдевања и канализације и унапређена је мрежа електричног напајања. При изградњи пчеларске кућице и обављању одређених земљишних радова помогли су својим радом и механизацијом француски припадници КФОР-а. Велику помоћ у обнови светиње пружили су и чланови Радне јединице за елементарне непогоде из Сочанице. Свима им се захваљујемо. На врху стене Сокољаче изнад манастира, на Крстовдан 2005. године подигнут је крст.
Обновљеном манастиру је, поред монашког конака, подигнута и нова дрвена звонара са звоном тешким 300 килограма, поклоном краљевске породице Карађорђевић из 1923. године, затим црквена продавница, плато за богослужење на отвореном, формиран је пчелињак и саграђена је кућица за пчеларску опрему.
Свакодневно у манастир пристижу верници, не само из Сочанице, Лепосавића или са севера Косова, већ и са целе територије Косова и Метохије и целе Србије. Редовна дневна богослужења у манастиру почињу у 6.00 сати Јутрењем, а завршавају се у 18.00 сати Вечерњом и Повечерјем. Најсвечанија богослужења у години су на дан манастирске славе Усековање Св. Јована Крститеља, као и на празнике Ивањдан, Св. Јован Богослов и Ваведење Пресвете Богородице, када се у манастиру окупи више стотина поклоника. Поред свакодневног богослужења и уобичајених активности монашке заједнице, братство манастира ће се и даље трудити на целокупној обнови и уређењу ове древне светиње, како би она живела својим пуним православним манастирским животом.
Детаљније о манастиру Св. Јована – Сочаница погледајете на сајту: https://manastirsocanica.com/
